Ličnost i Božanstvo Svetoga Duha
(Prvo poglavlje iz knjige: “Sveti Duh – Njegova služba i rad u svetu”, Vilijam Henri Branson, (William Henry Branson), Southern Publishing Association, Nashville, Tennessee, 1933. Vilijam Branson je počeo da radi kao kolporter 1906., kao evanđelista 1908., kao predesnik oblasti 1911. i kao presednik unije 1918. Bio je misionar u Africi od 1920. – 1930. Od 1930. – 1946. je bio podpresednik Generalne konferencije. Od 1946. – 1950. je upravljao delom u Kini. Bio je predsednik Generalne Konferencije od 1950-1954.)
Priroda i delo Svetog Duha je božanska tajna koja je suviše velika za ograničeni um da je u potpunosti dokuči. Isus je prigodno ilustrovao ovu činjenicu Njegovom značajnom izjavom Nikodimu kad mu je objasnio tajnu novog rođenja .
“Duh diše gde hoće”, rekao je On , “i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha.” (Jovan 3:8).
Mi ne možemo videti vetar. Ali, mi smo svesni njegovog postojanja mnogim neospornim dokazaima. Mi ga čujemo. Mi ga osećamo. Mi vidimo rezultate njegovog dodira sa prirodom. On uzrokuje velike promene: more se podiže u besu, veliko drveće je iščupano i velike stene su pomerene; čitavi gradovi su razrušeni i mnogi životi su izgubljeni. A ipak, iako mi stojimo i gledamo te rezultate njegovog moćnog rada, sasvim je nemoguće za nas bilo da objasnimo njegov karakter ili da ga okom vidimo.
Isto tako je i sa Svetim Duhom . Njegovo postojanja se ne može dovesti u pitanje. Mi hrišćani vidimo rezultate njegovog rada. Mi Ga čujemo da govori kroz Sveto Pismo. Mi osećamo Njegovov uticaj i moć u našim životima. Mi vidimo Njegov napor za grešnike vodeći ih tako neodoljivim uticajem na odricanje od greha i prihvatanje spasenja koje nudi Sin Božji. Mi vidimo njihove živote silno transformirane Njegovom moći. A ipak, mi Ga zapravo ne vidimo. Njegovu tačnu prirodu i karakter niko ne može objasniti, jer je to jedna od misterija za koje naš nebeski Otac nije video potrebu da otkrije. Nema sumnje da u ovom uskraćivanju tačnog poznanja, postoji božanski cilj svemudrog Boga ljubavi.
Naravno, jednog dana ćemo razumeti. Jednog dan ovaj potamneli veo koji sada razdvaja Boga i Njegov narod će biti povučen a ove duboke i skrivene misterije će tada biti otkrivene.
“Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.” (1. Korinćanima 13:12).
Ali, iako mi nismo sada u mogućnosti da shvatimo dubinu ove tajne , ipak ima mnoto toga što možemo da znamo. Svakako je bitno da bi trebali da znamo o osobi i o delu ovog božanskog Duha.
Postoje tri žive osobe u Božanstvu: Otac, Sin, i Sveti Duh. (Vidi Matej 28:19). Ne radi se o tri Boga, već jedan Bog u tri osobe. Ukoliko je potrebno tačano objašnjenje o prirodi Boga Oca, mi nebi smo bili u mogućnosti da je damo. Pa ipak, univerzum obiluje dokazima da On postoji i da On ima prepoznatljivu ličnost i da je obučen u beskrajnu mudrost, svemoć i silu. Isto je tako i sa Duhom Svetim. On je treća osoba iz nebeskog tria. Duh nije samo uticaj koji proizilazi od Boga, nego je posebna osoba u Božanstvu, koja radi u jedinstvu sa Ocem i Sinom u svemu što se odnosi na carstvo Božije.
Dokazi za posebnost ličnosti Svetoga Duha obiluje u Svetom Pismu. Sam Učitelj, objašnjavajući učenicima kako će Duh trebati da zauzme svoje mesto u crkvi posle njegovog vaznesenja, svuda koristi ličnu zamenicu u osvrtima na ovo nebesko biće.
Zapazite pažljivo sledeće tekstove koji su samo neki od mnoštva biblijskih dokaza za ličnost Duha.
“A kad dođe utješitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svjedočiti za mene.” Jovan 15:26 .
“Jer ako ja ne idem, Utješitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama. I kad on dođe pokaraće svijet za grijeh…” Jovan 16:7, 8.
“A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti unapredak.” Stih 13.
Zapazite takođe ono što će Duh da radi:
“On će svjedočiti za mene.”
“Pokaraće svijet za grijeh.”
“Uputiće vas na svaku istinu.”
“Nego će govoriti što čuje.”
“Javiće vam što će biti unapredak.”
Može li jedan običan uticaj bez ličnosti i znanja svedočiti kao svedok, ukoravat grešnike, voditi Božji narod, čuti Božiji glas a zatim govoriti Božje poruke crkvi? Odgovor je očigledan. Samo inteligentna ličnost bi mogla ostvariti ovo, jer su to lične aktivnosti a ne delo neinteligentnog uticaja.
O znanju se govori kao jedanom od atributa Duha.
“A nama je Bog otkrio Duhom svojijem; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovječijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega.” 1. Korinćanima 2:10 ,11.
Duh je dakle više nego božanski atribut ili moć. On je osoba koja poseduje i atribute i moć. Učenici su činili divna čuda
“u sili znaka i čudesa silom Duha Božijega.” Rimljanima 15:19.
[divider]solid[/divider]
Duh je životvorni činioc.
“Duh je ono što oživljava.” Jovan 6:63.
On upravlja Božjim slugama.
“A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh sveti: odvojte mi Varnavu i Savla na djelo na koje ih pozvah.” Dela 13:2.
“Ovi dakle poslani od Duha svetoga siđoše u Seleukiju.” Dela 13:4.
“Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh sveti postavi vladikama.” Dela 20:28.
On upozorava crkvu o otpadništvu.
“A Duh razgovijetno govori da će u pošljednja vremena otstupiti neki od vjere.” 1 Timoteju 4:1.
On ima moć otkrivenja.
“I njemu bješe sveti Duh kazao da neće vidjeti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega.” Luke 2:26.
On vrši svoju vlastitu volju.
“A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdjeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.” 1. Korinćanima 12:11.
Opet :
“Jer nađe za dobro sveti Duh i mi.” Dela 15:28.
Njemu se može usprotiviti.
“Ali se odmetaše i žalostiše sveti duh njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.” Isaija 63:10.
On je ožalošćen grehom u životu Božje dece.
“I ne ožalošćavajte svetoga Duha Božijega.” Efescima 4:30.
On zapečaćava otkupljene.
“Kojijem ste zapečaćeni za dan izbavljenja.” Efescima 4:30.
Takav jezik kao što se koristi u gore navedenim tekstovima, može da se primenjuju samo na inteligentnu ličnost. Svaki drugi zaključak bi sigurno doveo do konfuzije i bio bi izvrtanje najjednostavnijih izjava Svetog Pisma. Dakle, osnova rada Svetog Duha je Njegova ličnost i božanstvo. Dokaz Njegove ličnosti takođe dokazuje Njegovo božanstvo i otkriva Njegovu svemoguću silu. Mi verujemo da ove dve tačke zahtevaju veliki naglasak jer vernikovo shvatanje neophodnosti i prirode rada Duha će u velikoj meri biti pod uticajem snage njegove vere u ličnu slavu Duha. Ako malo cenimo dostojanstvo lučnosti Duha, to bi neminovno dovelo do ograničenog shvatanja neophodnosti i prirode Njegovog dela. Obratimo onda posebnu pažnju na pitanje Njegovog božanstva.
(299)