Trojstvo – kratak biblijski osvrt  (Str.01)

Trojstvo – kratak biblijski osvrt (Str.01)

Category: O Trojstvu - Generalno, Sve Kategorije, Tags: ,

Trojstvo – kratak biblijski osvrt na osnove ovog hrišanskog verovanja
Slavoljub Vulicevic - jvulicevic@gmail.com

     Ovo je široka tema koja zahteva naše najdublje istraživanje uz molitvu da nas Duh Sveti u tome vodi.

Postoje više načina kako se može pristupiti predstavljanju biblijske nauke o Trojstvu. Često se studije o Trojstvu predstavljene kroz ulazak u detalje ove nauke što ponekada daje impresiju da je ova doktrina teško shvatljiva. Iako je svakako potrebno ulaziti u takva detaljna proučavanja, ipak ovim radom želim da u jednostavnom i lakom jeziku i stilu pisanja, shvatimo da je ovo isto tako biblijska nauka puna lepote i skladnosti kao što je to svaka biblijska istina, te da se može objasniti i jasnim jednostavnim jezikom. Moja želja je da se kroz jednu kratku naraciju koja se može procitati u “jednom dahu”, dobije velika slika koju nam Biblija daje o ovoj istini.

Izjava vere

“Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.”

Bog – Elohim je množina

    Već od samog početka ljudske istorije koja je uslovljena padom u greh, bilo je jasno da su čovekove ideje o Bogu ograničene njegovom ljudskom grešnom prirodom. Jedini način čovekovog poznanja Boga svodi se na ono što nam je Bog otkrio o samom sebi.

    Osnova Božjeg otkrivenja o sebi zasniva se na jednostavnoj istini monoteizma da postoji samo jedan Bog. Bog je Izraelskom narodu dao tu osnovnu istinu kroz poznati tekst: “Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.” (5. Mojsijeva 6:4). Osim što nam ovaj tekst otkriva dva najznačajnija imena za Boga, “Gospod” – jevrejski “Jahve”, i “Bog” – jevrejski “Elohim” on sadrži ključnu reč koja definše temelje monoteističke vere, reč “jedan”. Osnova monoteizma je da ima jedan Bog.

    Iako reči “Bog” i “jedan” čine temelj biblijskog monoteizma, one još uvek u sebi otkrivaju složenost i množinu u Božanstvu. Sama reč “Bog” na jevrejskom jeziku je “Elohim” što je reč u množini i literlano znači “Bogovi”. Isto tako reč “jedan” na jevrejskom “ehad” u ovom slučaju označava jedinstvo više njih. Isti je slučaj prilikom stvaranja gde je Bog stvorio čoveka na svoju sliku i rekao da će čovek i žena postati “jedno (“ehad”) tijelo.” (1. Mojsijeva 2:24).. Tu se ista reč koja se koristi za jednog Boga -“ehad”, upotrebljava da kaže da su čovek i žena iako odvojene individue, još uvek “jedno”. Drugim rečima, nasuprot politeističkoj ideji o bogovima koji su bili svaki za sebe, često boreći se međusobom, biblijsko Božanstvo iako množina je još uvek jedno – “ehad”.

    Istina o više božanskih lica se proteže kroz celu Bibliju počevši od prve njene stranice kada Bog govoreći o sebi u množini kaže o stvaranju čoveka: “da načinimo čoveka po svojemu obličju… I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.” (1.Mojsijeva 1:26). Samo stvaranje čoveka kao množine muškog i ženskog je upravo ono što je obličje Božje u čoveku. Čovek je obličje Božje zato što je množina muskog i zenskog kao što je i Bog množina. “Za to će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno (“ehad”) tijelo.” (1. Mojsijeva 2:24).

 Ta množina je izražena i prilikom čovekovog pada u greh kada je čovek poželeo da postane kao Bog, znajući šta jedobro a šta zlo. Izjavljujući osnove čovekovog greha, Bog se obraća samom sebi u množini i kaže: “eto, čovek posta kao jedan od nas”. (1. Mojsijeva 3:22). Isto tako, Bog očito za sebe govori u množini kada u slučaju gradnje Vavilonske kule kaže opet samom sebi: “Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik.”(1. Mojsijeva 11:7).

 U jednom drugom primeru, Bog se obraća proroku Isaiji u množini i pita “koga ću poslati i ko će nam ići” (Isaija 6:8). Interesantno je da iako se Bog obraća kao množina, prorok na to odgovara obraćajući se Bogu u jednini “evo mene, pošlji mene.”

Stari Zavet i božanske ličnosti

    Stari zavet izjavljuje da postoji samo jedan Bog, i da je to Bog koji se otkrio Avramu, Isaku i Jakovu, te kasnije Mojsiju i Izraelskom narodu. Pa ipak, u Starom zavetu, osim što smo videli da se Bog – Elohim predstavlja kao množina, susrećemo i više božanskih lica koja potvrđuju tu množinu.

Sveti Duh

    Božji Duh učestvuje u stvaranju: “i Duh Božji dizaše se nad vodom.” (1. Mojsijeva 1:2). Prema rečima Jova, Božji Duh je onaj koji nas stvara i daje nam život kao Svemogući: “Duh Božji stvorio me je, i dah svemogućega dao mi je život.”(Jov 33:4). Istu misao i David izražava u 104. Psalmu: “Pošlješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.” (Psalam 104:30).

    David poistovećuje Božju prisutnost sa prisutnošću svetog Duha: “Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i svetoga duha svojega nemoj uzeti od mene.” (Psalam 51:11), “Kuda bih otišao od Duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao?” (Psalam 139:7).

    Duh Sveti je onaj koji urazumljuje čoveka prema rečima Jova: “Ali je duh u ljudima, i duh svemogućega urazumljuje ih.” (Jov 32:8). Sa druge strane, David se moli Bogu za vodstvo Duha: “Duh tvoj blagi neka me vodi po stazi pravoj.” (Psalam 143:10).

    Sveti Duh je bio sa Božjim ljudima u Starom zavetu. Faraon se pitao može li neki drugi čovek biti kao Josif koji ima Duha Božjega: “I reče Faraon slugama svojim: možemo li naći čovjeka kakav je ovaj, u kojem bi bio Duh Božji?” (1. Mojsijeva 41:38). Bog je dao Veseleilu Svetoga Duha da bi mogao da radi na izgradnji svetinje: “I napunih ga duha svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vještine.” (2. Mojsijeva 31:3). Prilikom izbora Davida kao zamene za Saula, Duh odlazi od Saula i Dolazi na Davida: “i siđe duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od toga dana…. A duh Gospodnji otide od Saula.” (1. Samuilova 16:13,14). Prema proročanstvima Starog zaveta, budući Mesija će doći sa silom Duha svetoga: “Evo sluge mojega, kojega podupirem, izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće.” (Isaija 42:1).

 “Anđeo Gospodnji”, Sin Božji, Jahve, Spasitelj, Mesija

    Na mnogim mestima u Starom zavetu susrećemo božansku ličnosti koja se naziva “andjeo Gospodnji” za koga je Bog Mojsiju rekao “Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam neće oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu.” (2. Mojsijeva 23:21).

◄ Prethodno   Sledeće ►
PDF u Popup Prozoru

pdf
Preuzmite PDF Članak