Kada čitamo početak Jevanđelje po Jovanu, nailazimo na jednu izuzetno snažnu izjavu. U 1. poglavlju, 12. i 13. stihu, stoji da onima koji prime Hrista i veruju u Njegovo ime „dade vlast da budu deca Božja — koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od volje muževlje, nego od Boga“. Ovde apostol Jovan pravi jasnu razliku između prirodnog rođenja i duhovnog rođenja. Prirodno rođenje dolazi od tela, od ljudske volje. Ali novo rođenje, ono koje nas čini decom Božjom, dolazi direktno od Boga. Ono ima božanski izvor. To nije ljudska odluka sama po sebi, niti moralno popravljanje starog života — to je novo rođenje od Boga.
Zatim dolazimo do 3. poglavlja istog Jevanđelja, gde Isus razgovara sa Nikodimom. Tu Isus govori o neophodnosti novog rođenja i kaže: „Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ U ovom razgovoru Isus objašnjava da se čovek mora roditi „odozgo“, da se mora roditi „od Duha“. I ponovo se govori o istom iskustvu — o novom životu, o unutrašnjoj promeni, o početku jednog novog postojanja.
Sada dolazimo do ključnog pitanja. U prvom poglavlju Jovan kaže da smo rođeni od Boga. U trećem poglavlju Isus kaže da smo rođeni od Duha. Da li se radi o dva različita rođenja? Da li postoji jedno rođenje od Boga, a drugo od Duha? Naravno da ne. Kontekst jasno pokazuje da se radi o istom iskustvu — o obraćenju, o prelasku iz smrti u život, o postajanju detetom Božjim.
Ako je to isto iskustvo, onda su izrazi „rođen od Boga“ i „rođen od Duha“ sinonimi. A ako su sinonimi, onda to nosi duboku teološku težinu. Jer ako nas novo rođenje čini decom Božjom i dolazi od Boga, a Isus kaže da to isto novo rođenje dolazi od Duha, onda Duh nije neka stvorena sila, nije bezlična energija, nije samo sredstvo kroz koje Bog radi. On je sam Bog koji daje život.
U Bibliji samo Bog može davati duhovni život. Samo Bog može stvoriti novo srce. Samo Bog može učiniti da mrtav grešnik postane živo duhovno biće. Ako je Duh taj koji nanovo rađa, onda On ima istu božansku moć i istu prirodu kao i Bog, jer delo novog stvaranja pripada isključivo Bogu.
Zanimljivo je primetiti da Jovan nema nikakav problem da ono što u jednom delu pripiše Bogu, u drugom delu pripiše Duhu. Za njega tu nema napetosti, nema kontradikcije. To pokazuje duboko jedinstvo u Božanstvu. Kada Bog daje novi život, On to čini kroz Duha — i taj Duh nije nešto odvojeno od Njegove božanske prirode.
Zato kada čujemo izraz „rođen od Boga“, ne treba da ga odvajamo od izraza „rođen od Duha“. To je jedno isto delo. Biti rođen od Boga znači da je izvor našeg novog života sam Bog. Biti rođen od Duha znači da je Duh taj koji taj život unosi u nas. To nisu dva različita izvora, nego jedan božanski izvor.
Ovo ima i duboku praktičnu dimenziju. Naše obraćenje nije samo emocionalni doživljaj. Nije samo promena ponašanja. Nije samo intelektualno prihvatanje istine. To je natprirodno delo Boga kroz Duha Svetoga. To znači da u svakom istinskom verniku deluje sam Bog. Život koji imamo kao hrišćani nije proizvod naše snage, nego je dar odozgo.
Kada Jovan kaže da smo rođeni od Boga, on nam pokazuje poreklo našeg novog života. Kada Isus kaže da smo rođeni od Duha, On nam pokazuje kako se to delo ostvaruje. A zajedno, ova dva teksta jasno svedoče: rođenje od Boga i rođenje od Duha su jedno te isto — jer je Sveti Duh Bog.
(3)