Jedno od najdubljih pitanja u hrišćanskoj teologiji jeste: Ko je zapravo Isus Hristos? Da li je On samo veliki prorok, moralni učitelj ili nešto mnogo više? Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima daje snažan i jasan odgovor. U Rimljanima 9:5 on govori o Hristu kao o Bogu, a u Rimljanima 10:9–13 pokazuje da je Isus identifikovan sa samim Gospodom iz Starog zaveta – sa YHWH. Posebno je značajno to što Pavle citira proroka Joila 2:32 i primenjuje ga direktno na Isusa.
Ova veza između Starog i Novog zaveta pokazuje da rana hrišćanska vera nije smatrala Isusa samo Božjim predstavnikom, već samim Gospodom koji se objavio u telu.
Hristos kao Bog u Rimljanima 9:5
U Rimljanima 9:5 Pavle govori o Izraelu i velikim privilegijama koje je taj narod imao. On nabraja patrijarhe i završava sa najvišom čašću:
„Od kojih je i Hristos po telu, koji je nad svima Bog blagosloven zauvek. Amin.“
Ovde Pavle iznosi dve istine o Hristu.
Prvo, kaže da je Hristos „po telu“ iz Izraela. To govori o Njegovom ljudskom poreklu i utelovljenju. Isus je zaista postao čovek i rodio se u istoriji kao potomak Izraela.
Ali Pavle odmah dodaje nešto izuzetno: Hristos je „nad svima Bog“. Ovo je direktna izjava o Njegovoj božanskoj prirodi. Hristos nije samo čovek; On je Bog koji vlada nad svima.
Dakle, već u ovom stihu Pavle potvrđuje ono što je rana crkva verovala: Isus Hristos je istovremeno čovek i Bog.
Spasenje kroz ispovedanje Isusa kao Gospoda
U Rimljanima 10 Pavle prelazi na temu spasenja. On objašnjava kako čovek prima spasenje kroz veru u Hrista.
U Rimljanima 10:9 kaže: „Ako ustima svojim priznaš da je Isus Gospod i veruješ u srcu svome da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.“
Ovde je ključna reč „Gospod“. Na prvi pogled može izgledati da to jednostavno znači „gospodar“ ili „učitelj“. Međutim, u kontekstu biblijskog jezika ova reč nosi mnogo dublje značenje.
U grčkom prevodu Starog zaveta (Septuaginti), ime YHWH – lično Božje ime – gotovo uvek je prevedeno upravo rečju „Kyrios“, što znači „Gospod“.
Zbog toga kada Pavle kaže da treba ispovediti „Isusa kao Gospoda“, on ne govori samo o poštovanju prema Isusu. On govori o priznanju da je Isus isti onaj Gospod o kome govori Stari zavet.
Univerzalnost spasenja u Gospodu
Pavle zatim naglašava da je ovaj Gospod isti za sve ljude: „Jer nema razlike između Judejina i Grka; isti je Gospod svima, bogat za sve koji ga prizivaju.“ (Rimljanima 10:12)
Ovaj stih je važan jer pokazuje da Pavle govori o jedinom, univerzalnom Gospodu. Nije reč o nekom manjem autoritetu ili posredniku. Postoji jedan Gospod koji daje spasenje svima koji ga prizovu.
Ali kako Pavle dokazuje ovu tvrdnju? On to čini citiranjem Starog zaveta.
Citiranje proroka Joila
U Rimljanima 10:13 Pavle piše: „Jer svaki koji prizove ime Gospodnje biće spasen.“
Ovo nije Pavlova nova ideja. Ovo je direktan citat iz proroka Joila 2:32.
U hebrejskom tekstu Joila stoji: „I dogodiće se da će svaki koji prizove ime Gospodnje (YHWH) biti spasen.“
Ovde je ključno pitanje: Na koga se odnosi ovaj stih u originalnom kontekstu?
Odgovor je jasan. Prorok Joil govori o YHWH – Bogu Izraela.
Ali Pavle čini nešto izuzetno značajno. On uzima stih koji se odnosi na YHWH i primenjuje ga na Isusa.
Pavlova logika
Ako pažljivo pratimo Pavlovu argumentaciju u Rimljanima 10, vidimo sledeći logički tok:
- Čovek se spasava ako prizna da je Isus Gospod (stih 9).
- Postoji jedan Gospod za sve koji daje spasenje (stih 12).
- Svako ko prizove ime Gospodnje biće spasen (stih 13 – Joil 2:32).
Ali u kontekstu Pavlovog argumenta, „Gospod“ koji se priziva je upravo Isus.
Dakle Pavle čini identifikaciju: Gospod iz Joila = Isus Hristos.
A pošto je Gospod u Joilu YHWH, Pavlov zaključak je jasan: Isus deli identitet samog Boga.
Rani hrišćanski pogled na Isusa
Ovo nije izolovan primer u Novom zavetu. Prvi hrišćani su više puta primenjivali tekstove o YHWH na Isusa.
Na primer:
- Stihovi o dolasku Gospoda primenjuju se na Hrista.
- Stihovi o obožavanju Boga primenjuju se na Hrista.
- Titule koje pripadaju Bogu daju se Isusu.
To pokazuje da su apostoli razumeli Isusa kao učesnika u samom Božjem identitetu.
Teološka snaga Joila 2:32
Joil 2:32 govori o eshatološkom spasenju – o danu kada će Bog izbaviti svoj narod.
U tom proročanstvu spasenje dolazi kroz prizivanje imena YHWH.
Kada Pavle primenjuje ovaj tekst na Isusa, on zapravo kaže da se to proročanstvo ispunjava kroz Hrista.
Drugim rečima: prizvati ime Isusa = prizvati ime YHWH.
To je izuzetno snažna tvrdnja o Hristovom identitetu.
Isus kao predmet vere i molitve
Ako je Pavlova interpretacija tačna, ona ima duboke posledice za hrišćansku veru.
Prvo, Isus je predmet vere. Spasenje dolazi kroz veru u Njega.
Drugo, Isus je onaj čije ime se priziva u molitvi.
U Starom zavetu molitva je bila upućena YHWH. Pavle sada pokazuje da hrišćani prizivaju ime Isusa na isti način.
To znači da je Isus dostojan iste časti, poverenja i obožavanja kao i Bog.
Zaključak
Kada spojimo Rimljanima 9:5 i Rimljanima 10:9–13, Pavlova poruka postaje jasna i snažna.
On prvo kaže da je Hristos „Bog nad svima“. Zatim objašnjava da spasenje dolazi kroz ispovedanje Isusa kao Gospoda. Konačno, on citira Joila 2:32, gde je rečeno da će se spasiti svako ko prizove ime YHWH.
Primena tog stiha na Isusa pokazuje Pavlovo duboko uverenje: Isus Hristos deli identitet samog Gospoda iz Starog zaveta.
Drugim rečima, Pavle ne predstavlja Isusa samo kao Božjeg poslanika ili zastupnika. On ga predstavlja kao samog Gospoda koji donosi spasenje svetu.
Zato hrišćanska vera od samog početka ispoveda: Isus Hristos je Gospod.
A priznati Isusa kao Gospoda znači priznati da je On više od čoveka – On je sam Bog koji je došao među nas da nas spase.
(1)